|
Sve je počelo jako davno, praktično sa mojim prvim spoznavanjem okoline, prvo što me je dovelo do ushićenja i evo celi život do dana današnjeg a sasvim sigurno do poslednjeg atoma snage će biti u meni a to je ljubav prema životinjama. Kasnije sam to sve ovekovečio svojom profesijom.
Nekako iz prikrajka, stidljivo ali sigurno, na top listi sve više su se kotirali psi, naravno svi ali prevashodno lovački .
I tako sve ove tri ipo decenije osnovne misli i ciljevi mog rada su bili lovački psi i lov. Planina i celokupno zbivanje u njoj koje nepogrešivo projektuje i regulise majka priroda čine osnov ove priče, što naravno neće razumeti niko ko to nije doživeo.
Prvog pravog čistokrvnog psa dobio sam na poklon naravno od moje majke koja je često puta bila ogorčeni protivnik utabavanju magistrale mog kinološko lovačkog putešestvija. Bila je to kuja slovački kopov “Jera Banija YU goniča “ odgajivača gosp. Kukoleca Milana koji na veliku žalost viđe nije među nama. Kasnije su se ređali psi i psi, rađali su se šampioni i oni koji su jako dobri lovčevi pomoćnici.
Da bi sve bilo baš kako sam ja to zamislio 1991. godine moja malenkost postaje republički kinološki sudija za pse VI FCI grupe kao prva generacija koja nije odmah postala internacionalni sudija. Kasnije kroz još niz ispita došao sam do zvanja međunarodni sudija za eksterijer i rad pasa VI grupe.
Do 1997. bavim se odgojem isključivo slovačkih kopova, nadalje dolaze i druge rase goniča sve isključivo potiču od linija pasa koji generacijski love divlje svinje.
Naravno ne zaostaju i eksterijerni rezultati, nekoliko šampiona u lepoti i radu krasi zidove moje kancelarije služeći kao uzor mladom naraštaju koji tek ulazi u kinološke vode .
I naravno svega ovoga ne bi bilo da oko mene i uz mene nije bila moja supruga i moja deca koji su me nesebično često žrtvujući sebe podržavali u idejama i kinološkom radu.
Želja da svi moji psi imaju neko prezime realizuje se 2007. godine registracijom odgajivačnice “SA PADINA SMILOVICE” FCI N 4598. Smilovica je deo Stare planine lociran u jugoistočnoj Srbiji kraj granice sa Bugarskom, inače mesto gde sam ja stasao u lovca i gde sam doživeo sve lepe i ružne nekad opasne trenutke svog bavljenja lovom i psima. Inače to je mesto mog obitavanja svakog vikenda, a i stanište gotovo svih vrsta krupne i sitne divljači. Svi moji psi su rasli i stasali u vrsne lovačke pse baš na padinama i vrletima Smilovice.
|
